Single Blog Title

This is a single blog caption

Kad porastem biću… srećna i svoja!

Katarina Bugarin, učesnica Kad porastem biću… programa, vodila je dnevnik tokom kampa. Verujemo da ćete uživati. Unapred vam se zahvaljujemo na čitanju.

Prvi dan kampa (09.08.2018)

Put do Mokrin House-a:  Par minuta pre pola 10 sam stigla ispred Doma omladine i čekala ostale da se pojave. Ti ljudi, koje ne poznajem, postaju na neki način moja porodica na 6 dana. Kada smo se svi okupili, upoznali se i dogovorili se za neke detalje, ušli smo u kombi i krenuli u našu avanturu. Na putu ka Mokrinu smo igrali mnogobrojne igre koje su nas naterale da zaboravimo na vreme. Čim smo stigli,smestili smo se i pripremali za prve korake.

Radionica: Jako sam bila uzbuđena da vidim kako radionice funkcionišu, pošto do sad nisam imala iskustava. Prvu radionicu je vodila Dejana Baltes, osoba koja nas je navela na razmišljanje o našem postojanju tako što nam je postavila pitanja vezana za samospoznaju. Nakon odgovorenih pitanja, sredila nam je putovanje u budućnost, u kojoj ćemo videti sebe za 10 godina. Shvatila sam to kao izazov i pitanje na koje se teško odgovara. Nije lako zamisliti kako će tvoj život izgledati. Svi su objasnili šta su osetili tokom radionice i prventstveno ove aktivnosti. Svako od nas je napisao sebi iz budućnosti jedno pisamce, koju će nam organizatori poslati nakon nekog vremenskog perioda.

Takođe smo odgovarali i na mini anketu za početak našeg rada,koju ćemo raditi i poslednjeg dana, kako bi se ustanovila razlika.

Birali smo papiriće na kojima su bila imenima svih nas, i ime čije smo izabrali je naš tajni prijatelj. Njemu ćemo pisati svakog dana i na kraju ovog procesa saznati ko je naš tajni prijatelj bio.

Slobodno vreme : Za divno čudo, nastavili smo da pričamo o temama koje smo dobili na radionici i iskažavali mišljenja. Nastavili da postavljamo jedni drugima pitanja kako bismo se što bolje upoznali.

Drugi dan kampa (10.08.2018)

Radionica : U paraleli na jučerašnji dan, naš mentor, Dejana, odvela nas je u našu prošlost. Svako od nas je imao sliku sebe kada je imao oko desetak godina, kako bi koncentracija bila jača. Zatvorili smo oči i krenuli na putovanje u prošlost. Neki od nas su odreagovali osmehom, neki suzama. I dalje smo deca u duši, nikako ne smemo da zaboravimo to dete i njene snove u koje snažno veruje da može ispuniti. Poenta svih aktivnosti u toku radionice je da prvenstveno budemo iskreni prema sebi; Da treba da budemo zadovoljni sobom, radimo na sebi, da pohvalimo sebe kad nešto uspemo, a kad pogrešimo dobijamo povratnu informaciju i probamo ponovo.Naravno da ćemo se nekad uplašiti…strahovi su svakodnevna stvar ali mi sami biramo kako će oni uticati na nas.

Osećam da je ovaj deo bio najvažniji, ništa ne možemo bez poverenja u sebe. Svaki sledeći korak nas može približiti ka cilju, ali ništa bez vere u sebe!!

Drago mi je što smo ovako krenuli.

Kasnije smo upoznali Marka Batura, koji nas je naučio par stvari o komunikaciji. Nisam ni znala da je komunikacija nauka – za početak haha. Naveo nas je da razmišljamo o stvarima o kojima nismo do sad, da se izrazimo na drugačije načine i da budemo unikatni. Radili smo razne aktivnosti podeljeni po grupama, i nijednom se nije desilo da se neka ideja ponovi, što mi je bilo fascinantno.

Kasnije smo se smestili napolje i odgledali divan film o obrazovanju koji se zove “Most likely to succeed.”

Treći dan kampa (11.08.2018)

Radionica: Danas smo sa Markom pričali o problemima. Problemi su stvari sa kojima se svakodnevno susrećemo, nekad ih rešavamo brzopleto pa nam posle bude krivo što nismo duže i promišljenije razmišljali. Naučio nas je kako da napravimo šemu u našim glavama :

Definišemo naš problem, Procenimo moguća rešenja, Ispitamo posledice i na kraju odaberemo način na koji ćemo rešiti problem. Radili smo ovu vežbu u grupama, u kojima smo svi imali određene probleme i nešto malo vremena da ih rešimo. Takođe smo spomenuli važnost naših stavova, kroz odgovaranje na nešto sa DA ili NE. Apsolutno imamo prava da kažemo ne ako to osećamo i to nikako ne smemo zaboraviti!

Kasnije smo imali priliku da se upoznamo sa Bojanom Jevtović , koja nam je dočarala informisanost. Jednostavno moramo da proveravamo izvore informacija, ne verujemo svima i moramo biti svesni da nije moguće znati sve. Ceo život učimo.

Predveče smo imali jedan ogroman izazov. Sastali smo se sa koordinatorima,Dušanom i Teodorom, koji su nam dali izazov u kom možemo da se snađemo jedino ako saslušamo jedni druge, razmišljamo i postupamo timski. Imali smo jedan cilj, ali smo više trebali da se fokusiramo na proces. Cilj ne opravdava sredstvo! Uspeli smo da rešimo izazov, ali nismo bili složni, neko je stajao sa strane sa još mnogo ideja koje niko nije hteo da sasluša, dok je neko sam odlučio kako ćemo ovo da rešimo. Diskutovali smo o ovome, obratili pažnju na to koliko je slušanje bitno. Obećali smo sami sebi da ćemo na sledećem izazovu biti bolji.

Četvrti dan kampa (12.08.2018)

Radionica: Probudili smo se i spremili za radionicu, sledeći mentor je Sonja Dakić. Pre nego što opišem naš rad sa Sonjom, moram spomenuti da mi je bilo jako zanimljivo što nismo imali samo jednog mentora i učili samo na jedan način. Po radionicama se vidi kako su i oni drugačiji i kako nas je svako naučio mnogim stvarima koje ne bi uspeli drugi. Nazad na rad sa Sonjom, ispričala nam se svoju priču, od samog početka do dana današnjeg. Zagolicala me je porukom “Toliko toga sam dobila,više nego što sam ikada pomislila da je moguće za mene. Da li je u redu da želim još nešto više?”. Osetila sam beskonačnost svojih mogućnosti. Zatim smo radili u grupama na jednom projektu, obrazložili šta želimo da napravimo, zašto je to neophodno našem društvu i koje su njegove posledice. Ovo iskustvo je bilo veoma zanimljivo, svi smo bili odlični.

Kasnije tog dana nam se pridružio Filip, koji nam je ispričao kako je on komunikacijom ili te konekcijom sa ljudima uspeo da se probije i da radi ono što voli. Prolazio je kroz razne faze, ali ni u jednom trenutku nije stajao skrštenih ruku. Uvek je imao dobre ideje i načine na koje će ih realizovati. Takođe nam je nagovestio, kao i Sonja, da u životu ne moramo da se fokusiramo na jedan posao. Nikako ne treba ograničavati sebe.

Predveče smo se ponovo sreli sa jednim izazovom. Ušli smo u prostoriju gde se održavaju radionice i videli kanap vezan sa obe strane, tako da je delio prostoriju na dva dela. Koordinatori su nam objasnili pravila igre : Pređite na drugu stranu, bez pomoći predmeta iz prostorije. Ali ne smete proći ispod, već preko. Ako iko pipne kanap, vraćamo se na početnu stranu i krećemo ispočetka. Krenuli smo da se dogovaramo, odmah se video napredak za razliku od juče. Svako je bio saslušan. Svi smo imali slične ideje, koje su se opet dosta i razlikovale. Odlučili smo da fizički pristupimo ovom izazovu,tako što smo prebacivali jedni druge preko kanapa. U jednom trenutku se jedan naš drug povredio i mi smo u istom trenutku odlučili da rešenje ili te cilj ove igre nije da se još ljudi povredi. Timski smo odustali od ovoga, iako je možda bilo lako rešenje. Drago mi je što smo odreagovali kao tim i što smo ostali složni. Nakon toga su nam koordinatori rekli da je bilo dosta načina da se ovaj izazov reši, da je većina uspela da reši ovo, ali smo se mi više fokusirali na timski rad.

Peti dan kampa (13.08.2018)

Radionica: Dan smo započeli jednom jako interesantnom aktivnošću, igrom! Podelili smo se u grupe i igrali igru “Trip”. Igra se fokusira na to da kroz karte naučimo neke nove stvari, kažemo naš pogled na to, pa zatim saslušamo ostale. Da poslednje polje u igri nije uopšte bitnije od bilo kog drugog. Jer da nije bilo onog 14. polja, koje ti možda nije značilo toliko, ne bi stigao do cilja. Naučili smo da nije bitan samo kapital, moramo razmisliti da li ugrožavamo nekoga ili nešto našim radom.

Kasnije smo sa Bojanom pričali o tome kako donosimo odluke. Ponovo smo napravili šemu koja izgleda ovako :

  1. Definisati problem
  2. Definisati izbore
  3. Proceniti posledice
  4. Definisati vrednosti
  5. Definisati osećanja
  6. Uzeti u obzir dodatne informacije
  7. Sagledati ko može da nam pomogne
  8. Definisati odluke
  9. Procena odluke

Podelili smo se u dve grupe, dobili dva problema koje možemo rešiti na ovaj način. Super smo se snašli, i bili zadovoljni rezultatom ove aktivnosti.

Predveče smo se sreli sa još jednim izazovom. Takozvana (Ne)Moguća misija. Imali smo spisak aktivnosti koje moramo da završimo u pola sata. Bilo je ukupno 15 aktivnosti. Već uvežbani, išli smo redom, svako je birao šta će da uradi da bismo zajedno uspeli. Prvi put da nisam razmišljala šta ću izabrati, već ono u čemu se bolje snalazim nego ostali, kako bih uspela da doprinesem nešto grupi.

Čim smo zavrišili svoje, odmah smo se nadovezali na druge izazove i pomagali jedni drugima kako bi svi svoje zadatke izvršili na vreme. USPELI SMO. Svi smo izvršili svoje izazove.

Šesti dan kampa (14.08.2018)

Radionica: Stigao je i taj poslednji dan. Zakoračivši u prostor za radionicu, postali smo emotivni. Videli smo naše slike okačene na na kanapu, čuli muziku i videli jorgane na podu. Legli smo, zatvorili oči i slušali Nikolu kako nas vodi kroz ceo proces ponovo. Kada smo otvorili oči, osetili smo kraj nečeg, nečeg što nam je promenilo pogled na neke stvari. Naučili smo mnogo toga zajedno, pa, čak iako je kraj kampa, mi ovde počinjemo. Puni smo znanja i to je nešto najvrednije i što nam niko ne može ukrasti. Vraćam se kući sigurnija u sebe, sa više nade, više ljubavi, sa svim ovim šemama koje će mi pomoći u mnogo aspekata. Zahvalili smo se svakom članu, tako što smo jedni drugima pisali divne poruke.

Bilo je ovo jedno divno iskustvo, shvatila sam koliku težinu ima i koliko je poučno. Smatram da što više mojih vršnjaka treba da oseti ovako nešto, tako da ću nastaviti da budem uključena u ovo, prisustvovati raznim radionicama, volontirati jer je ovo jako važno. U svom školovanju, koje traje više od 11 godina, nisam naučila nešto što sam ovde za 6 dana. Nadam se da će što više ljudi iskusiti ovo i shvatiti njegovu vrednost.

Što se tiče ekipe,mnogo smo se otvorili jedni drugima kroz ove stvari. Super je zezati se i pričati o svakodnevnim temama, ali smo se zbližili još prvog dana, kad smo čuli stavove, koje su čije vrednosti i njihov pogled na određene, važnije situacije. Već smo dogovorili druženje i kao što sam spomenula volontiranje u ovakvim stvarima, jer smo svi prošli kroz ovo i naučili koliko je ovo važno.

Jako mi je drago što sam onog dana, nakon slušanja Teodore i Dušana u svojoj školi, odlučila da se prijavim. Neke odluke stvarno mogu da promene mnoge stvari. ♥

Katarina Bugarin♥