fbpx

Single Blog Title

This is a single blog caption

Letnja avantura promene u Mokrin House-u

„Kad porastem biću…“ letnji kamp jeste šestodnevna avantura stvaranja zajednice preduzimljivih mladih ljudi koji će postati pokretači pozitivnih promena. Preuzimajući odgovornost za svoje postupke, uz veliku radoznalost kroz potragu za odgovorima i novim rešenjima, kreiraće našu budućnost. Naša misija je da podstičemo mlade da otključaju svoje kreativne potencijale i svoje ideje pretvore u pozitivne akcije, jer svaka osoba ima pravo da živi svoje snove.

Ipak, da bismo znali jesmo li uspeli u svemu tome, neophodno je da popričamo sa učesnicima kampa. Ovogodišnji boravak u Mokrinu obeležilo je nekoliko ključnih reči. To su:  

UČENJE. Jedan od bitnih apsekata kampa svakako jeste učenje. Šta mislite, kako su učenje doživeli učesnici? Šta su oni to naučili? Ovo je jedinstvena prilika da saznate, zato pročitajte tekst do kraja… Samira Ibraim tvrdi da je naučila stvari koje su je navele da život shvati ozbiljnije: “Obrazovanje daje čoveku neki viši stepenik kroz život. Mislila sam da je samo formalno obrazovanje ključ uspeha. Na kampu sam se uverila da iza građenja uspešne budućnosti stoji i neformalno obrazovanje.“ Anđelija Mitrović dodaje da joj je rad sa mentorima pomogao da usvoji različite stavove i drugačiji pogled na njenu buduću profesionalnu orijentaciju, dok Nemanja Milovanović ističe novu dimenziju učenja rekavši da su uspeli da saznaju nešto više o njima samima i drugim ljudima oko sebe.

UPOZNAVANJE SEBE. Upoznavanje sebe može biti izdvojeno kao poseban aspekat u kom se učenje odvija kroz postepeno povećavanje sposobnosti da oslušnemo svoje unutrašnje JA i usmerava nas ka praćenju svojih snova. To je najbolje objasnila Anđelija, rekavši: “Ovakav kamp koristan je za svaku osobu naših godina, jer pomaže učesnicima da podignu svoje samopouzdanje, rade ono što vole i upoznaju sebe i svoja interesovanja. Smatram da sam postala mnogo zrelija i slobodnija osoba. Oslobodila sam se straha i nemam nikakvih problema u komunikaciji i izlaganju svojih ideja.”

PROMENA. Promene su sastavni deo života. Najveći uticaj na nas imaju kada smo ih svesno birali i kada smo otvoreni za njih. Anita Dakić tvrdi da joj u Mokrinu ni u jednom trenutku nije bilo dosadno, jer su predavači bili divni, a ujedno je mogla mnogo toga da nauči od svojih drugara: “Za ’Kad porastem biću…’ kamp bih rekla da je jedna neverovatna avantura promene i saznavanja.“ Isidora Dakić promenu predstavlja kroz iskustvo koje je otvorilo njene oči mogućnostima koje ranije nije razmatrala, na šta je dodala da bi kamp preporučila svima: “Želim da svako vidi značaj neformalnog obrazovanja u začetku karijere u XXI veku.“ Pogled na karijeru dala je i Anđelija, čija motivacija jeste slika njenog života za deset godina. Šta vi mislite, kako će vaši životi izgledati za deset godina? Zamislite ’Kad porastem biću…’ program za deset godina – mi verujemo da će biti mnogo drugačiji, ali se ujedno i radujemo tome.

TIM. Ne postoji cilj do kog je nemoguće doći ukoliko imate dobar tim. Vremenom članovi tima postaju dobri prijatelji, a oni najverniji – počasni članovi naših porodica. Mi zaista verujemo u moć tima, a polaznici našeg programa je potvrđuju. „Kamp je učinio da se osećam srećno, da naučim nešto novo i da upoznam najinteresantnije ljude ikada. Mogu pouzdano da kažem da sam tamo upoznala osobe koji će mi ostati prijatelji do kraja života, i na tome sam zahvalna“, kaže Isidora, dodajući da ju je kamp naučio efikasnom radu u timu, donošenju ispravnih odluka i samospoznaji. Katarina Bugarin tih par dana provedenih na kampu opisuje kao najlepše iskustvo u životu, u kom nije upoznala samo sebe, već: „Naučiš da slušaš ljude oko sebe, sarađuješ i uvek budeš deo tima. Zahvalna sam što sam čula za ovaj projekat i prijavila se. Ljudi koje sam tamo upoznala i sa kojima se i dan danas redovno čujem i družim su mi promenili život.“

RAZLIČITOST. Da li se suprotnosti privlače, saznaćete od Petra Uroševića. On kaže da je četrnaesto skroz različitih ljudi spojeno u jednu neverovatnu celinu kroz zajednički rad i primenjivanje stečenog znanja: “Moj prvi utisak je da je tim sa kampa najbolji tim na svetu i najčudniji tim na svetu. Neverovatno iskustvo koje bih sigurno opet ponovio.“ Za Nemanju su drugi učesnici zaista posebni, i to svako na svoj način: “Uprkos razlikama mi smo postali mali tim. Svako od nas će otići na različitu stranu, ali naše prijateljstvo, kao i naše veštine koje smo usvojili na kampu ostaće.“

AHA MOMENTI. Svaki učesnik kampa uči na sebi svojstven način, koji je praćen jedinstvenim trenutkom, koji oslikava najjače i najbitnije sećanje na boravak u Mokrinu. Na Anđeliju je najveći utisak ostavila radionica samospoznaja, čija snaga je kod nje izazvala suze, dok je za Petra to bila Nemoguća misija u kojoj su svi učesnici iskoristili svoje prednosti za ispunjavanje zadatka na veoma kreativan način. Samirini najveći utisci vezani su za ljude: „Zahvaljujući kampu i svim osobama koje su ga činili, shvatila sam da je za sve potrebna dobra volja i ljubav prema onome što radimo. Najbolji momenti na kampu su mi bili kada smo zajedničkim snagama rešavali ’probleme’ i  diskutovali o raznim terminima. Naravno, ne treba propustiti momente kada se svi opustimo uz društvene igre, film i uz bazen.“

Da li je naša misija uspela? Petar tvrdi da jeste: “Naučili smo da donosimo prave odluke u pravo vreme, a ukoliko nisu prave, uvek možemo da se vratimo na početak i ponovo odlučujemo. Ne postoji neuspeh, već samo povratna informacija.“

Ipak, to nije znak da treba da stanemo. Ima još mnogo kreativnih mladih ljudi kojima je potrebna naša podrška, a mi smo radi da tu podršku i pružimo. A kako je Nemanja Milovanović rekao: „Mogu o kampu da pričam do sutra, ali ta atmosfera ne može se rečima opisati, već se mora doživeti.“ Zato vas pozivamo da nam se pridružite sledeće godine. Pobrinućemo se za to da radionice budu još dinamičnije, predavači zanimljiviji, emocije jače, a pozitivna energija, kao i do sad, uvek prisutna.