Single Blog Title

This is a single blog caption

EMPATIJA- VEZA IZMEĐU ČOVEKA I ŽIVOTINJE

Prošli put sam pisao o empatiji generalno. Šta je ona ,kako se uči ili ne uči,podstiče,razume itd. Negde se provukla i rečenica o empatiji kod pasa. Tako da bih ovom prilikom pisao o empatiji kod životinja, tj.  da li ona postoji kod njih, i da li možemo uz pomoć nje da bolje razumemo životinje, makar približno koliko neke od njih mogu razumeti nas.

Iz tog razloga sam popričao sa prijateljem Dr.Vet. Kamenkom Marinkovićem iz ordinacije VIVAVET iz Pančeva, šta on misli o tome i kako i ko ga je usresredio na veterinu, da li empatija ili nešto drugo?

“Odlučio sam se za veterinu, jer sam odrastao u kuci gde je dvorište bilo puno životinja. Često sam provodio vreme sa njima i osećao sam se jednostavno lepo u njihovom društvu. Voleo sam ih i nije mi bio problem da češkam kravu sat vremena, samo zato što je njoj to bilo lepo, a samim tim i ja sam se osećao dobro. Put me kasnije odveo, posle srednje škole na fakultet veterinarske medicine, gde sam proveo 6 godina.

Posle toga naravno da sam nastavio da radim u vet.stanicama, i danas uz mnogo truda imam svoju  praksu. Tokom godina bavljenja veterinom, naučio sam da veterinar može biti svako ko se potrudi. Ali da bi bio dobar veterinar moraš naučiti šta i kako životinje osećaju. Moraš biti empata. Životinje ne komuniciraju sa tobom rečima, tako da moraš da ih osetiš, da saosećaš sa njima. Da bi one osetile tebe i na taj način uspostavio komunikaciju sa njima. Npr. u davanju injekcija koje moraš da daš, sam lek peče i moraš polako sa osećanjem to da radiš, osim ako te nije briga, a onda nisi za veterinara.

Ali moraš da paziš da ne budeš preveliki empata, jer to nije dobro za veterinare. Iz razloga jer bi ti bilo isuviše žao da gledaš bolesne životinje, i intervenciju bi pomešali sa nanošenjem boli, bez viđenja veće i šire slike. A da ne pričam o eutanaziji  kao humanom činu da se životinji prekrate muke, kada nema više izbora. Takvi ljudi obično odustaju na prvoj godini fakulteta. “

                        ŽIVOTINJE MOGU OSETITI EMPATIJU KAO I LJUDI

Zaista one mogu saosećati sa ljudima,sa njihovom vrstom pa čak i sa drugom vrstom životinja. Saosećaju sa ljudima na isti način kako mi saosećamo sa njima. Kao kad vidimo jaganjce ili štence kako trče razdragano po livadi, pa se osetimo nekako lepo, što ne možemo da definišemo rečima. Ili kad odemo u zoološki vrt pa osetimo tugu gorila i ostalih životinja zarobljenih u malim prostorima. Na isti način i one osete nas.

Jedan od primera, jeste i jedna šimpanza sa imenom Washoe. Naučili su je znakovnom jeziku, i probali su da se ophode sa njom kao sa ljudskim bićem. Washoe je komunicirala jako dobro čak i gramatički ispravno. Zatim je usledio šok za naučnike koji su provodili vreme sa njom. Jedna od njenih starateljica Kat, se nije pojavljivala na poslu skoro mesec dana, usled pobačaja. Kad je došla, Washoe nije htela da komunicira sa njom niti je htela da je pogleda, jer je njen nedolazak smatrala ličnom uvredom. Da bi je usrećila, starateljica joj je prišla i na znakovnom jeziku rekla da joj je zašto nije dolazila a zatim joj je objasnila “Moja beba je mrtva”. Washoe je samo gledala u tišini neko vreme, zatim je pokazala znak za rec “plakanje” , prišla Kat i prstom joj povukla liniju na dole imitirajući suzu. Kad joj se smena završila i Kat se spremala da krene, Washoe je zaustavila pokazujući “ Molim te, zagrljaj”.

Sledeći primer je o čoveku kojeg su zvali Šaptač slonova. Radio je u jednom razervatu, i imao je sposobnost da smiri Afričke slonove. Kada su jednog dana slonovi hteli da napuste rezervat, sve je učinio i uspeo da ih zadrži, da ne bi otišli iz njega, jer su tu najsigurniji. Godinama kasnije  dobio je infarkt i preminuo. Nije dolazio jedno vreme u rezervat i slonovi su na neki način osetili da je on preminuo, napustili rezervat i putovali 12 sati do njegove kuce da bi mu na neki način odali poštu. Dva ogromna stada slonova su stajali ispred njegove kuće i žalili dva dana, da bi se zatim u tišini vratili nazad. Iznenadjujuće je bilo za naučnike to, da slonovi žale za nekim drugim koji nije njihova vrsta. Izdvojio sam samo ova dva primera, a ima ih verujte mi, izuzetno mnogo. Od pasa koji dele emocije sa vlasnikom, mačaka koje ližu vaše bolno mesto, do čopora lavova u Etiopiji koji su spasili devojčicu od sedmoro ljudi, pa do ptica, čak i pacova.

Jedno je sigurno. Životinje osete i saosećaju možda čak i više nego ljudi. Izuzetne su empate, nevezano za to da li su primati ili ne. I čovek ima , tj može da ima direktnu vezu sa životinjama samo ako hoće. Naš odnos i naše saosećanje sa njima zavisi isključivo od nas, ako uzmemo u obzir da smo na vrhu lanca ishrane i da smo najinteligentniji na planeti. Moramo biti iole empatični, jer je empatija evolucioni mehanizam za održavanje socijalne kohezije. Empatija je evolucija čoveka.

[author] [author_image timthumb=’on’]https://i1.wp.com/www.connecting.org.rs/wp-content/uploads/2017/03/Ognjen-Nedeljov..jpg?w=1080[/author_image] [author_info]Ognjen je rođen u Pančevu 16. septembra 1978. godine. Pisanjem se bavi ceo život. Radio je kao novinar i voditelj. Trenutno radi kao dopisnik iz Pancčeva za Ilustrovanu Politiku.[/author_info] [/author]