Single Blog Title

This is a single blog caption

Problem izbeglica i UNHCR

Kroz istoriju ljudi su morali da napuste svoje domove i traže bezbednost u drugim zemljama. Dom koji su imali izgubili su zbog ratova, progona, globalizacije, političkog nasilja i mnogih drugih faktora. Baš zbog toga nastao je UNHCR ili Kancelarija Visokog Komesara za izbeglice.

UNHCR je nastao 1950. godine nakon drugog svetskog rata kako bi se pomoglo milionima Evropljana koji su bili raseljeni i koji su izgubili svoje domove usled Nemačke hegemonije. Imao je tri godine da pomogne raseljenima i da se raspusti. Međutim na nesreću, ljudski problem nisu nestali zato što su se svuda u svetu javljali novi konflikti zbog kojih je došlo do toga da broj raseljenih lica raste. Hladni rat, potom problem na Tibetu i izbeglice u Indiji, Palestina i nebrojano drugih zemalja u sukobu. Mnogi UNHCR zvaničnici naglašavaju ne političku prirodu njihovog rada a to je omogućilo da rade i funkcionišu za vreme veoma teških momenta koliko oni postoje. Neki analitičari kažu da pošto je UNHCR telo Ujedinjenih Nacija da nikada ne može biti kompletno nezavistan od političkih uticaja. Kada pogledamo na duže staze UNHCR kao organizacija je učinila mnogo za ljude ali ne možemo slaviti njeno postojanje zato što postoje milioni i milioni ljudi koji pate, milioni raseljenih lica. Oni često gube sve sem nade, oni zaslužuju naše poštovanje i divljenje zbog svega što su proživeli.

Broj izbeglica u svetu konstantno raste i problem je sve kompleksniji i teži za rešavanje. Danas politika UNHCR-a je da se bori protiv radikalnih geopolitičkih premeštanja; ogromnog broja ljudi koji su izgubili svoj dom; da pruži humanitarnu pomoć u zemljama gde civilima potrebna; sprečavanje trgovine ljudima; da pomogne u pružanju azila onima kojima je to potrebno. Iako je dosta država pružilo pomoć izbeglicama u smeštaju, dalo im azil, danas se suočavamo sa time da izbeglicama iz Sirije odbijaju smeštaj. Da određene države prave ograde i zidove, zbog njima poznatih razloga. Ne shvatajući da ti ljudi žele samo da dođu do svog odredišta i da žele da žive u miru. Što nam ukazuje na ograničenu moć ove humanitarne organizacije zato što ona kao takva, ne može sama iskoreniti konflikte u svetu. To je problem političke prirode a UNHCR se trudi da bude nezavistan od politike. Mada se često nalazio u izolaciji zbog politike drugih zemalja i u nemogućnosti da učini nešto po pitanjima problematike raseljenih lica kao što je trenutno veliki problem sa Sirijom i Nigerijom, iako se bori za sve raseljene iz tih zemalja. Odakle potiče ta problematika? Ne samo od političkih pitanja, to je stvar sredstava i određene novčane podrške i naravno političke. A takva podrška ne postoji u određenim regionima sveta, pogotovo onima za koje se smatra da nisu od velike strateške važnosti. Tu nastupaju društvene mreže i globalni ambasadori UNHCR. Danas zahvaljujući društvenim mrežama mi znamo o većini, ako ne o svim problemima i sukobima koji se dešavaju u svetu. i tačno je da nove vesti zamenjuju stare, ali zahvaljujući mrežama kao što je tviter, fejsbuk, UNHCR uvek može da nas podseti da taj problem i dalje postoji.

Za ovu organizaciju radi preko hiljade i hiljade ljudi na terenu, koji imaju priliku da vide iz prve ruke teške događaje i to nije lako podneti. Sa druge strane imamo globalne ambasadore a su često poznata lica kao što je Anđelina Džoli ili Džeki Čen. Njihova uloga je da koriste svoju slavu i to što su poznati kako bi širili svest o raznim problemima u svetu. Osim toga, oni i dosta novca doniraju i pomažu i na taj način organizaciji.

Od 1. Januara 2016 Filipo Grandi je postao Visoki komesar za izbeglice, njega je izabrala skupština UN-a i dala mu je petogodišnji mandat do 31 decembra 2020. Godine.

Kancelarija za UNHCR postoji već šezdeset šest godina i dobila je dve Nobelove nagrade za mir, jednu 1956. godine i drugu 1981. godine.

Problem raseljenih lica, gladi, trgovine robljem u svetu raste, UNHCR pokušava da se izbori sa time, ali dosta stvari zavisi od političke podrške, sredstava, društvene na nama je da pomognemo koliko mi možemo.

Izvori: The State of The World Refugees 2000

http://www.unhcr.org/

[author] [author_image timthumb=’on’]https://i0.wp.com/www.connecting.org.rs/wp-content/uploads/2017/03/Milena-Pantic.jpg?w=1080[/author_image] [author_info]Milena je iz Beograda. Apsolvent je Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Katedra za japanski jezik i književnost. Bavi se pisanjem i radi kao novinarka.[/author_info] [/author]