Single Blog Title

This is a single blog caption

Jesmo li čovekoljubci zato što ljubimo čoveka?

Filantropija, ta grčka kovanica, zauzima sve više prostora u modernom slengu. Čini se da smo važniji, uticajniji ako sebe nazovemo filantropom. Ali da li je suština da je prikačimo za hipi torbu i rever retro pepito sakoa, ili da je prikačimo na svoje postupke, delovanje, ponašanje, ophođenje prema „čovecima koje ljubimo“?

Olako se karakterišemo osobinom, za koju nismo sigurni šta je definiše, i da li postoji razlika između učinjenog dela i razloga za činjenje tog dela. Verujući da je delo važnije od razloga, da je cilj u stvari delo, zanemarujući delovanje koje je do njega dovelo.

Filantropija, humanotst, dobročinstvo, deljenje, darivanje, su ono što razlikuje organsku jedinku od čoveka. Što nas čini vrednijim članom zajednice kojoj pripadamo, bez obzira koliko se u nju uklapamo.

Može biti poklonjena novčanica, podeljen ručak, popravljen točak, poklonjena garderoba, sagrađen dom. A možda bi najviše trebala da bude ona iskrena potrebna da sebe usrećimo čineći druge srećnima. Da podelimo radost na više komada, kako bi se umnožavala. Da ne signaliziramo samo problem, već da ga rešavamo. Da ne ukazujemo na beskućnika, već da mu sagradimo dom. Da ne damo novac prosjaku, već da mu stvorimo priliku da ga zaradi. Da ne kažnjavamo decu za pogrešne podstupke, već da ih podučavamo ispravnim.

Filantrop nije sertifikovano zvanje, nije profesija, stručna osposobljenost. Filantrop je dečak koji ponese baki torbu. Učitelj koji ne usađuje predmetno gradivo u memoriju, već razvija sposobnost samostalnog podučavanja donošenjem zaključaka. Roditelj koji ne kažnjava, već poverenjem usađuje odgovornost za učinjena i neučinjena dela. Doktor koji ne leči da bi zaradio, već da bi izlečio. Umetnik koji ne stvara da bi gledali, već da bi osetili. Vladar koji ne vlada, već predvodi. Pojedinac koji stvara zajednicu, i zajednica koja stvara pojedinca.

[author] [author_image timthumb=’on’]https://i2.wp.com/www.connecting.org.rs/wp-content/uploads/2017/03/Dragana-Markovi%C4%87.jpg?w=1080[/author_image] [author_info]Dragana Marković, dvadesetčetvorogodišnja maštalica koja više veruje u ovaj svet, nego što mu veruje. Sa misijom da rečima oblikuje ljude bliskije sebi samima. Da probudi one uspavane vrednosti, i uspava sve što se nagomilava oko njih. Sa planom da ne planira, i misijom koja doseže do cilja.[/author_info] [/author]