Single Blog Title

This is a single blog caption

Empatija

Kao prvo da naučimo za one koje neznaju šta znači reč empatija. Ona u bukvalnom prevodu znači uosećavanje,uživljavanje. Ona podrazumeva sposobnost da se emocionalno razume sta druga osoba doživljava, posmatrano iz njegove perspektive.  Tj. stavljanje u tuđu poziciju i doživljavanje tuđih osećaja. Ili laički rečeno,sposobnost da se smestite u tuđe cipele i hodate u njima,pri cemu bi ste sutnuli i osetili svaki kamičak i žulj. Videti tuđim očima, slušati tuđim ušima, osećati tuđim srcem.

Da ne bi došlo do zabune, empatija nije isto kao i simpatija. Simpatija je saživljavanje sa osećanjima bliskih ljudi, nešto kao saučesništvo u njihovim osećanjima. Dok je empatija neposredno saznanje osećanja, želja i namera drugih ljudi. Tj. kao sto sam rekao empatija je hodanje u tuđim uskim cipelama, a simpatija je sažaljenje zato što žuljaju drugog.

Da li će neka osoba biti empatična zavisi i od genetike?

Čarls Darvin je u svojoj knjizi “Poreklo Čoveka” napisao da je jačanje sposobnosti za saosećanje igralo glavnu ulogu u ljudskoj evoluciji. Izmedju ostalog pise:

“Zajedno sa čovecanstvom, sebičnošću, iskustvom i imitacijom, razvijala se i saosećajnost. Dovela je do nade da će nam se dobro vratiti ukoliko ga činimo drugima, a navikom je ojačana.– Na kakav god kompleksan način da je ovo osećanje nastalo, s obzirom  da je jedno od najznačajnijih osećanja onih vrsta za koje je karakteristično pomaganje i odbrana svojih članova, razvijalo se prirodnom selekcijom. One zajednice u kojima postoji ogroman broj saosećajnih članova najbolje će procvetati i imaće mnogo potomaka.”  

Što znači da je empatija nasledna od samog početka čovečanstva, ali se i gubi kroz vreme postojanja.Ona se nemoze naučiti u školi ili kod kuće. Ne postoji predmet u školi pod tim nazivom, niti je empatija neki deo tela koji se vežba kao recimo ruke ili noge. Može se podstaći dok je osoba mlada, dobrim roditeljstvom i razumevanjem što kod kuce tako i u školi, igranjem i druženjem sa ostalom decom. I to sve uzimajući u obzir da je neko od  roditelja empata, a nastavnici i učitelji samo pravi podstrekivači empatije. Retko… zaista jako retko.

Profesor dr.sc. Brajsa-Zganec rekao je sledeće Empatija je delom i nasledna. Empatija se uči od rodjenja. Kroz emocionalno izražavanje dete prilagodjava izražavanje emocija drugima. Ali, empatija zahteva od dece da razumeju da su ona odvojena od drugih ljudi, tako da deca tek u uzrastu od dve godine mogu osećati empatiju prema drugima.

Sa razvojom jezika deca se sve više oslanjaju na reči kako bi utešila druge, što je povezano sa viim kognitivnim procesima. Empatija se povećava tokom srednjeg detinjstva jer deca razumeju širi raspon emocija i koriste višestruke znakove prilikom procenjivanja tuđih osećanja.

Tokom kasnog detinjstva i adolescencije, napredak je u zauzimanju perspektive, što omogucšćava šire odgovore saosećanja i uživljavanja u tuđa emocionalna stanja.

 Deluje komplikovano?  Empatija uopšte nije takva. Ona sama po sebi nije nauka,mada dosta naučnika priča o njoj kao o nekoj vrsti spasenja ljudske vrste. Ona je jako,pa moram da kažem “prosta”.

Ako se sećate škole ,sećate se da ste na času, kada neko krene da zeva još par vas je krenulo isto to. Što bi naš narod rekao “zaraza”. Npr. ako ste zevnuli i vi gledajući ovu sliku,to znači da ste empata. Čestitamo!

Međutim, što je zevanje toliko povezano sa empatijom? Kakvu oni međusobnu vezu imaju?

Psiholozi sa Univerziteta u Lidsu iz Engleske uspeli su da daju odgovor na ovo pitanje – do kog su došli istraživanjem. Ispitivanja su vršili na 40 studenata psihologije i 40 studenata inženjerstva.

Svaki studenti/ispitanik imao je “zadatak” da čeka zasebno u čekaonici, pored tajnog pomoćnika koji je zevao čak 10 puta u nekoliko minuta. Nakon toga, studentima je pokazano 40 slika očiju, a zadatak je bio da daju odgovor na pitanje – koje emocije se prikazuju?

S obzirom na to da je studentima psihologije buduća profesija da se fokusiraju na druge – oni su zevnuli u proseku 5,5 puta dok su čekali u čekaonici sa “zevačem”. Osim toga, dali su 28 tačnih odgovora na 40 pitanja – čime su pokazali da umeju da prepoznaju emocije – gledajući samo u oči osobe.

Studenti inzenjerstva imaju drugaciji cilj tokom školovanja, što se pokazalo i prilikom istraživanja. Oni su zevnuli samo 1,5 puta i dali su u proseku 25,5 tačnih odgovora.

Tako je otkiveno da je zevanje vezano za iste delove mozga u kom se nalaze receptori vezani za empatiju – u zadnjem delu mozga.   (preuzeto sa http://osnovneskole.edukacija.rs/zanimljivosti/da-li-ste-znali/zasto-je-zevanje-tako-zarazno)

Prema naučnim studijama zevanje ne samo da ima veze sa ljudskom  empatijom, već je uobičajena u kombinaciji ljudi i pasa. Psi su u stanju stvoriti automatski reflex zevanja, ali osim što zevaju sa svojim vlasnicima, psi se dodatno vezuju sa istima i na taj nacin razvijaju jaku empatiju. To isto vazi i za sve druge životinje koje zevaju, uključujući i ljude.

Empatiju je jako teško izmeriti i videti jer kao što sam rekao nije to organ, tako da se empatija moze i zloupotrebiti. Najbolji dokaz za to su uglavnom glumci i političari,koji “saosećaju” sa vama, i njima nije problem  čak i javno zaplakati. Tako da bi bilo poželjno kloniti se takvih osoba  i njihovih saosećanja. Psiholog i profesor razvojne psihopatije Simon Baron-Cohen u jednom delu u njegovoj poslednjoj knjizi “ Zero Degrees of Empathy” piše sledeće “Kad je imao 7 godina, njegov mu je otac rekao da su nacisti pretvarali Židove u sjenila za svjetla i sapun. On mu je također ispričao priču o zeni koju su nacistički doktori unakazili tako sto su joj prebacili šake s jedne ruke na drugu tako da su joj palčevi štrčali prema van. Ove slike ostale su u Simonovom umu. On nije mogao razumeti kako se čovjek prema čovjeku može ophoditi sa takvom okrutnošću. Nije ga zadovoljavalo objašnjenje da se sve to događalo jer su nacisti bili zli! Za Baron-Cohena, znanost pruža objašnjenje o zlu koje je više zadovoljavajuće: uzrok je u empatiji (suosjećanju) – u stvari, u nedostatku empatije.

Ona je svakako nešto što manjka društvu. Ne samo ovde u Srbiji nego u celom svetu. Da je više saosećanja tj. empatije, svet bi bio mnogo lepše mesto. Ali da bi se tako nešto dogodilo,potrebno je buđenje kolektivne svesti. Dok se to ne dogodi, budite razlog da neko poveruje da još postoji dobrota i saosećajnost u ljudima.

[author] [author_image timthumb=’on’]https://i1.wp.com/www.connecting.org.rs/wp-content/uploads/2017/03/Ognjen-Nedeljov..jpg?w=1080[/author_image] [author_info]Ognjen je rođen u Pančevu 16. septembra 1978. godine. Pisanjem se bavi ceo život. Radio je kao novinar i voditelj. Trenutno radi kao dopisnik iz Pancčeva za Ilustrovanu Politiku.[/author_info] [/author]