Single Blog Title

This is a single blog caption

Empatija – magična sposobnost ili psihologija?

Reč empatija je nastala od grčke reči παθος što bi u direktnom prevodu značilo osećanje, strast. Ipak, koliko ljudi empatiju kao pojam doživljavaju kao nešto što ima osobinu da je dobro kao što je to na primer strast? U svetu modernih tehnologija, hladnih ekrana i ponekad jednako hladnih ljudi, čini se da je empatija kao osobina nezaslužena dobila negativnu konotaciju.

Kada bismo hteli da izdvojimo samu definiciju empatije, rekli bismo da je to sposobnost da se emocionalno razume šta druga osoba proživljava. Nasuprot onome što neki misle, to nije isto što i saosećanje. U empatiji ljudi zadržavaju objektivnost i, iako, takoreći, „ulaze u tuđi mozak“, oni zadržavaju svoj i ne gube sopstveni identitet. Kako je Mohsin Hamid rekao: „Empathy is about finding echoes of another person in yourself“. Svi imamo svoje prizme kroz koje razmišljamo, ali tek kada uspemo da barem malo narušimo te zidove, onda možemo zaista pričati i razumeti drugu osobu.

Kako se empatija uči? Da li je uopšte moguće naučiti jednu osobinu? Odgovor je DA. Neki su urođeni sa osobinom da razumeju i osećaju svet oko sebe, ali bilo koja osoba može kod sebe razviti empatiju. Isto tako, neki ljudi su rođeni sa predispozicijama da budu bolji u matematici, ali to ne znači da osobe koje naporno rade, ne mogu jednako dobro sabirati i oduzimati. Ukoliko ste u ovoj drugoj kategoriji, a shvatate značaj empatije, ne očajavajte, evo par saveta za vas:

  1. Slušajte

Pod ovim se ne smatra da čujete, već da zaista slušate ono što vam neko govori. Nemojte čekati samo svoj red na odgovor, već zaista razmišljajte o onome što vam osoba do vas priča. Često, u pokušaju da im što pre pomognemo svojim znanjem, zaobiđemo suštinski deo njihovih pitanja.

  1. Ne osuđujte

Nije uvek lako, ali probajte da ne osuđujete apsolutno nikoga. Kao što je već rečeno, svi imamo svoje prizme, svoje puteve i svoje živote i retko možemo razumeti nečije postupke. Dajte sve od sebe da svet ne vidite crno i belo, već da uvidite i sve nijanse sive koje su između.

  1. Upoznajte strance

Svi već znamo da što više ljudi upoznamo, to smo bogatiji. Ipak, ovo takođe može uticati i na naš razvoj empatije. Što više ljudi upoznamo, čućemo više priča i, shodno tome, moći ćemo više ljudi i da razumemo.

Ovo su slučajevi kada želite da samostalno naučite da budete empatični, ali šta se dešava kada imate pogodnu sredinu za razvoj toga? Kao i sve ostalo u životu, sve kreće od porodice. Roditelji su dečji prvi idoli i, ukoliko su oni puni empatije, deca će to od njih kopirati. Ipak, neretko se dešava da se ovo sve promeni kada dete krene u školu. Školski sistem je uređen da pravi takmičenje od svega, počev od pernice koju deca imaju, pa do ocena u školi. U takvoj atmosferi, teško je razviti razumevanje za druge zbog ogromne potrebe za samodokazivanjem i nedozvoljavanjem da te neko pobedi. Ovde na videlo dolazi posao učitelja ili učiteljice, čiji je i zadatak da od razreda kao celine, a i svakog đaka kao pojedinca, napravi jednu zrelu i dobru, empatičnu osobu. Njegov ili njen zadatak je uveliko lakši, ukoliko su roditelji već pripremili teren.

Na kraju, naš čuveni Duško Radović je rekao: „Naše malo može biti mnogo za one koji nemaju nimalo“. Razmislite o tome. Razmislite o drugima. Trudite se da budete bolji i budite bolji makar i za malo. To malo će nekome zaista biti dovoljno.

Miljana Nikolić, Vršac